[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Gledam je, ona devojka mlada

al’ nekad vidim vilu il’ nimfu.

Nekad k’o toranj Pariški hladna,

večna i jaka ljubi daljinu.

 

Gde nogu bosu spusti tu cveće

nikne šareno k’o oči njene.

I gleda ona oblake bele

al’ neće mene što sin sam zemlje.

 

K’o amazonka ta diva nežna.

Prašumom luta, traži svog druga

pa gradi kulu, želi do zvezda.

Tamna ga strana meseca čuva.

 

Noću u belom na krovu sedi.

Oči joj pune zvezdanog praha.

Hoće l’ joj nebo ljubav udelit’

čeka, a ja je gledam iz mraka.

 

Čekajuć’ gradi kulu od sjaja.

S’ njom div i tuce patuljaka.

Veštice sa mnom tu iz prikrajka.

Između nas je armija vraga.

 

Al’ evo strofe ove će dobit’.

Noću na krovu golub će beli

doletet’, kroz mrak krilo će slomit’

pa padnut’ s’ neba na rukama njenim.

 

Ako iz kljuna goluba uzme

pismo pa zvezde pogled joj skrenu,

smeh će prosuti veštice ružne.

Nikad je više čekati neću.

 

Alen Art

Posted by Alen Art

Alen Art (Alen Hasanović) rođen 29. oktobra 1985. god. u Sjenici. Pored poezije, bavi se muzikom i slikarstvom. Njegova prva stampana zbirka pesama pod nazivom "ZAČARANI PESNIK"

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting