[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Tisina…Tmina…Ni tracak svetla.

Okolo tumaram bez pravca i cilja.

Samo napred negde u noc ovu gustu,

u noc ovu gustu crnoga obilja.

Ja i dalje idem ruku rasirenih.

I osecam rane, vrucu krv po njima.

Vode me i sluze, sad oci ne vrede.

Previse je mracno…Prokleta tmina.

Eh kada ce zora ili tracak svetla?

Da mi svojim zrakom, oci, dusu greje.

A mozda cu ovde i vecno da patim.

K’o da mi se negde sam Lucifer smeje…

Autor inadzija

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao i što nisam više, i što nisam luđe jer, samo će gresi, kada budem pao biti samo moji - sve je drugo tuđe. Grešio sam mnogo, učio da stradam leteo sam iznad vaše mere stroge grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam svojim divnim grehom da usrećim mnoge. Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće grešio i za vas, koji niste smeli, pa sad deo moga greha niko neće a ne bih ga dao - ni kad biste hteli. Dusko Trifunovic

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting