[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Tisina…Tmina…Ni tracak svetla.

Okolo tumaram bez pravca i cilja.

Samo napred negde u noc ovu gustu,

u noc ovu gustu crnoga obilja.

Ja i dalje idem ruku rasirenih.

I osecam rane, vrucu krv po njima.

Vode me i sluze, sad oci ne vrede.

Previse je mracno…Prokleta tmina.

Eh kada ce zora ili tracak svetla?

Da mi svojim zrakom, oci, dusu greje.

A mozda cu ovde i vecno da patim.

K’o da mi se negde sam Lucifer smeje…

Autor inadzija

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.
Dusko Trifunovic

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting