Zimo prokleta

Zima dođe
Još brže prođe
Sve šta donose
Još I k sebi otme
U crno zavije
S prvim danom proljeća
Muka tu I tamo prestane
Žal suncem se ugasi
Nekako sve zastane
U srcu prestane
Crne zastave skinu
Na tragediju zaborave
Moji osjećaji
Zrak I sunce udišu
Ponovno dišu
Tako sve do zime
Kad na tuđe usne zapadnem
Ponovno na ledu ljubavi se poskliznem
Istu grešku ponovim
Svoje srce polomim

4 Responses to “Zimo prokleta”

1. skorpijaj kaže:

   listopad 23, 2011 u 12:16 poslijepodne

   E moj redikul…

   “Tako sve do zime
   Kad na tuđe usne zapadnem
   Ponovno na ledu ljubavi se poskliznem
   Istu grešku ponovim
   Svoje srce polomim#
   • redikul123 kaže:

     listopad 23, 2011 u 3:03 poslijepodne

     Ljubavna naivnost :)
2. marija kaže:

   listopad 23, 2011 u 9:22 poslijepodne

   Lijep je kontrast zime koju percipiramo bijelom i crne boje. Simpatično je ponavljanje naivnosti srca. Pozdrav!
   • redikul123 kaže:

     listopad 24, 2011 u 9:49 poslijepodne

     Hvala :)
     Pozdrav