[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
U mojem uhu spava tišina.
U oku  –  sunčeva zraka.
Nosnice širi miris zime
koja lukavo opija me njime.
Prohodah jutro.
Prohodah veče.
Ne stadoh, ne trepnuh –
pustih je da teče:
da trnce ulijeva u prste,
da inje zapliće u kose,
da me mazi, grli, ljubi,
njene ruke da me nose.

Autor Dorotea Pernjak

Od djetinjstva piše.
U Otvorenom prostoru razotkrivena 2003.godine.
Usnula i vratila se običnom životu na neko vrijeme.
Zaboravila lozinke. Passworde.Skoro i pravo ime.
Snila i pisala potajno.
Odlučila se opet vratiti…potraga nije završila…

Ova objava ima 5 komentara

  1. Lijepo si se stopila sa zimom, što naravno ne bi bilo moguće bez romantike, ljubav je sveprisutna iako to nekad poričemo ne bismo li bili manje ranjivi… ah previše pričam, valjda je tvoja pjesma inspirativna,
    Pozdrav!

Odgovori

Subscribe without commenting