[Ukupno:3    Prosječno:4.3/5]

Kad poželiš dušo
uz sebe me zbiti,
pod jastuk želja
ti ruku zavuci;
dotakni mi grudi,
napipaj mi strune,
među bedra moja
violine su zvuci.

Čitav svijet smo jedan
tom glazbom s visine!
Dok oblakom plovim
željom ti se smijem
i poželim biti
dio tmurnog neba,
da se poput kapi
kišom na te slijem.

I znaš dušo moja
dok putujem tako,
od neba do zemlje,
s tobom u sebi,
svakom kapi svojom
ludu želju imam,
da ne stanem nikad
kliziti po tebi.

Autor sibila

Ova objava ima 4 komentara

  1. ~~~~ Uvek jako opisano sve od Sibile. Hvala za snagu koju ja osećam ovde i lepotu ljubavnog zanosa i snagu one iskrenosti pripadanja… Veoma odlično … Hvala i pozdrav veliki ~~~

Odgovori

Subscribe without commenting