[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Iskoristio si znacke i vojnike male,
uredio bojno polje, ostavio barut da se vatre upale.
Atmosferi si pripojio malo gustog dima,
ali ipak ti osecas sta fali, nesto ne stima.
Bez zrtvovanja nema borbe prave,
tu se broje srca i gube ponosno glave.
Na kojoj ces poziciji staviti tvoj lik,
hoce li neko biti blizu kada padnes da cuje taj krik.
Odmereno promisljas sta ti je sledeci korak,
ne smes opet pogresiti, poraz je bolno gorak.
Koliko jos puta da umres dok ne osvojis makar bitku jednu,
zivot te stavlja na probu, ali ti obecava nagradu vrednu.
Krvario si dosta puta, kao poslednji se svaki oziljak cini,
nisi mnogo pricao, tuguvao si u tisini.
Ranjeni osmeh ne skidas sa lica, on je tvoj zastitni znak,
izmoren od lutanja, ne odustajes, iako ti zadatak nije lak.
Krenuo si u potragu, uporan si izuzetno,
ne sumnjam da ces jednom pobedom dobiti ono sto je kvalitetno.
I otklanjas stare rane, dok jos gnoj nije nestao,
ti vec ides dalje, da se nadas nisi prestao.
Hrabro ili glupo, svakom sopstveno misljenje na teret,
ti samo zelis jednu pravu, da sa njom svake noci delis krevet.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting