[Ukupno:1    Prosječno:5/5]
Upila si sve nesreće prošlosti
što ležaše u našim dušama,
u cvetove mirisne dobrote pretvorila
da bole nam leče, lepote donela,
uživanja čekana u našim srcima
uspešno vajala u najlepše note,
u slike ljubavne nove, nikada vidjene,
nemoguće, nestvarno, u moguće prenela
sa rosnim mirisom reka, staza i obala,
onih naših dalekih i stvarnih i bliskih…

I sve si upila, dobroto moja,
pa ja se pitam, odakle snaga
u krhkom biću prejake duše,
osećajne i lepe da sanjat’ se može,
i onda znam, tvoj razlog ja sam,
tvoja sam najljubav, osećam, znam,
i onda sam srećan nemerno mnogo,
da svu ljubav sam dao kol’ko sam mog’o,
da sve upiješ i dobrotom vratiš,
potpuno tebe, u mene, u nas.

I onda na kraju,
istine jesu, nisu to sene,
upila jesi veoma mene.

(Bgd, 04. Jul 2017)

Autor Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme “La Golondrina”, voli muziku, film, književnost, video pripremu… kažu, dobar čovek… Iz BGD ♫

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting