[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Kako te tražim u sećanju, na koži, jeziku
svake noći dok maj nagoveštava vrelinu leta
Morala si da odeš, sada shvatam
ali ne i da poneseš sa sobom sve moje, tvoje.
Nikako da odustanem, balansa nema
glava mi podiže ruku da se u stomak udarim
ne bih li izbila s dahom i poslednje čestice onoga što zvala sam ljubav.
Pusta sam, sama, ležim i sanjam
plitko dišem dok nedrima odzvanja zvono nečega što govorilo mi je da sam ljubav.
Opet ti pišem, zdravo mi budi. Pustiću te jednog dana…

Posted by sunrise4adriatic

poezija secanja, emocija i zelja. poezija za ljubavnike, prijatelje, neprijatelje, sanjare i mene.

This article has 6 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting