[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Kako te tražim u sećanju, na koži, jeziku
svake noći dok maj nagoveštava vrelinu leta
Morala si da odeš, sada shvatam
ali ne i da poneseš sa sobom sve moje, tvoje.
Nikako da odustanem, balansa nema
glava mi podiže ruku da se u stomak udarim
ne bih li izbila s dahom i poslednje čestice onoga što zvala sam ljubav.
Pusta sam, sama, ležim i sanjam
plitko dišem dok nedrima odzvanja zvono nečega što govorilo mi je da sam ljubav.
Opet ti pišem, zdravo mi budi. Pustiću te jednog dana…

Autor sunrise4adriatic

poezija secanja, emocija i zelja. poezija za ljubavnike, prijatelje, neprijatelje, sanjare i mene.

Ova objava ima 6 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting