[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Dršće granje polunago sred jesenje izmaglice,
Okna staklo briše ptice u zori što plamti drago.
Rastu klice plavim svodom što mirišu lako tobom;
Život prođe odveć naglo, ja odlazim: zbogom, zbogom…

Hrizanteme i dve ruže na grudi mi spusti druže,
I ne žali crnom sobom dok jecaji vreli kruže
I klevete biju strogo, za šta druzi verni služe,
Ti zapevaj kad se snužde; mene nema; zbogom, zbogom…

U smrti sam odvek’ bio delom srca, jednom nogom,
O ljubavi zalud snio, sad ću sniti ovim grobom.
Da je volim nisam krio, kleo sam se samim bogom,
Sad odlazim, vesel, čio; draga moja: zbogom. zbogom…

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting