[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

 

Zavoleh noć jer ko ljubav je beskrajna
Osetih njen dah na plavom vratu saća
Prazne joj goli u detinjem oku što sanja
Osunčao plačem kad sunce se rađa.

Zavoleo sam tišinu koja me objašnjava
U crvenom granju nedozrelog Maja
Njenu iskrenost o životu što se vrti,
Jer sve što se obnavlja nije vredno smrti

Rascvetah dlane ukrotivši pitomi Jug
I čuo sam poslednju tišinu u prvoj noći
I kom bi nebo pisalo da nema zelenih
mora prošlosti
U jutru bolesnom i mojoj samoći.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting