Zašto se uopće trudim
Zašto se uopće trudim?
Kad sve je smrt
i grob.
I svakoga jutra
kada se budim,
ustajem iz groba
svog.
Pola života u tami lutam
misleći naći razlog sebi.
Al dignem pogled
i bude mi jasno.
da živim vječno
našla ga ne bih.
Čije su riječi važne?
Čij pogled,osmijeh
il san?
Kad sutra tek je
nova noć,
a nikada novi dan.
Da, zaista,
zašto se trudim?
Kad sve je smrt
i grob.
I svakoga jutra
kada se budim,
ustajem
iz groba svog.
hmmm… dyda, pokušaj ponovno napisati ovu pjesmu bez inverzija. “iz groba svog” može ići “iz svog groba”… nekada inverzija nema neku očitu funkciju u ritmu ili rimi pjesme, pa zvuči suvišno… dobra je pjesma, samo ju pokušaj malo ogoliti… ponekad su jednostavne misli najrazornije… pozdrav…
pa kako da to napravim? Moram sve mijenjati,praktički od početka do kraja. Ili si mislio da je ostavim bez rime? Znam da ovo i nije rima, ili bi se moglo reći da je prilično nategnuta, ali kada je čitam mi ne djeluje nezvučno. Šta to Iz groba svog zvuči tako loše? Ja onda očito ne mogu biti objektivna,pročitrala sam ju stoput i nikada mi to nije zasmetalo.Uh…sad si mi dao posla :)
I da,puno hvala na sugestijama