[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Tesko je izvuci reci iz najtamnijih kutaka mog srca, priznati da sam pala u mojim uverenjima.
Srce mora da puca od vise stvari nego samo boli, mora da puca ponekada od previse svega, previse zelje, strasti i ludila.
Inace se valjda ne bih osecala ovako?
Zivo, seksi, napaljeno, senzualno, kao zena…
Priznati, cuvati i maziti svoje seksualne zelje, nagone.
Samo se opustiti, uzivati, stopiti se sa drugom vatrom i polako goriti zajedno, rasti zajedno, svrsavati opet i opet.
Uz zid, odlucne ruke na meni, zahtevni prsti traze, ulaze u mene, vade moju strast nijansu po nijansu, uzdah po uzdah do ludila.
Probati prekiniti, zaustaviti oluju, gledajuci se, svako sa svoje strane ratnog polja. Onaj poznati pogled u njegovim ocima, on ceka, on postuje ali on i zudi.
On jede sa ocima, grize donju usnicu koja jos nosi bjedne ostatke mog ruza. I ceka. Na mene, svoj plen.
I ja sam izgubljena i ja to ustvari znam. Moji pokusaji su dosta bezsmisleni i ja to isto znam. Ustvari.
Ali oseca se tako krivo i tako pravo istovremeno!
Oseca se tako pravo u cjeloj mojoj utrobi, krvnom sistemu, odkucajima srca.
Bilo je tu zudi i zelje i sa drugim muskarcima. Osjecaji, strasti, fragmenti golih tela, fantazije, slike.
Ali sada. Ludilo.
Kada udje u mene, onda me je osvojio za taj trenutak, ima me potpuno, bez obuzdanosti, pokusaja da zakocim ili da probudim moj razum.
Kada udje u mene, onda sam njegova za uzitak, na koji god nacin nase zajednicko ludilo pozeli.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting