[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
K’o pahulja nezna u mom srcu spava,
svijena u skute zabranjenih zelja.
Dodiru daleka ali srcu draga,
videce u meni samo prijatelja.
Ne smem da je budim ni recima kvarim…
Treptaj moga srca snova melodija.
Eh taj sanak njeni osmehom zacinjen,
u samoci mojoj dusu mi opija.
I tako ce proci mnogi dani moji,
a i ceznjom budne nespavane noci.
Ostani skrivena zeljo nedostizna,
tu gde niko nije i niti ce doci…

D.Timic

Autor inadzija

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.
Dusko Trifunovic

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting