[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

K’o pahulja nezna u mom srcu spava,
svijena u skute zabranjenih zelja.
Dodiru daleka ali srcu draga,
videce u meni samo prijatelja.
Ne smem da je budim ni recima kvarim…
Treptaj moga srca snova melodija.
Eh taj sanak njeni osmehom zacinjen,
u samoci mojoj dusu mi opija.
I tako ce proci mnogi dani moji,
a i ceznjom budne nespavane noci.
Ostani skrivena zeljo nedostizna,
tu gde niko nije i niti ce doci…

D.Timic

Autor inadzija

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao i što nisam više, i što nisam luđe jer, samo će gresi, kada budem pao biti samo moji - sve je drugo tuđe. Grešio sam mnogo, učio da stradam leteo sam iznad vaše mere stroge grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam svojim divnim grehom da usrećim mnoge. Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće grešio i za vas, koji niste smeli, pa sad deo moga greha niko neće a ne bih ga dao - ni kad biste hteli. Dusko Trifunovic

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting