[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

 

Pažljiv kao stražar u kulama tame
Kazaljke su moje srca otkucaji
I krvav je suton, i jutro kad svane
U lahoru barut moja nepca poji;
Dlanovima praznim zevaju mi rane
Slobodu su njima odjecima sprali,
Te gvozdene ptice što mi kradu dane
I drugove što su u crnilo pali.

Obuci me sada sudb’o sa tišinom
Ti sudb’o bez lica, obraza i reči,
Jer crvene kruške mladosti pod zimom
Već predugo leže pod ćebetom belim;
Obuci tišinom što se krije zrelim
Poljanama šuma koje lahor mazi,
Jer već dugo pragom uplašeno sedim
I drhtavo slušam oluju što gazi.

Ne ja ne razumem te ”odrasle” ljude
Krv je iste boje u svakom’ čoveku,
Zarad nemog praha da nam sada sude
I gelerom oštrim da nam oru zemlju;
Neka mi iz grudi sve požude speru
Neka me zavedu u spiskove crne,
U vihoru etra ruke što mi beru
Slobodu, nek’ slome kao mnoge žrtve.

Ja ostajem ovde, gde poznajem lahor
Što u dubi nosi miris bele ruže,
Sa sunčanih njiva tu pšenicu zrelu
I sa oblih brda bagremove bujne;
I uzalud kandze kroz oblake kruže
Topot moga srca jači je od bombi,
Srca s’ kojim krvlju halapljivo služe
Svoje prazno srce što ne zna da voli.

Posted by Petar1983

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting