[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Osećam u vazduhu miris noći.

Miriše na osušenu travu,i očaj.

Vreme je da te pustim,i da se oprostim od tebe,

osećam i znam.

Nešto što me guši i ne da mi da dišem,

je očaj koji osećam.

Kida me u paramparčad,jer znam da je vreme,

vreme da se oprostim od tebe i snova koje sam budna sanjala.

Znala sam ja to,

veoma dobro,

rekao si mi i sam,da prodaješ laž kao istinu.

Bila sam upozorena,i opet skočila u ponor.

Vreme je da iz njega izadjem…

Da spasim ono,što je ostalo od mene.

Autor Starla

Ova objava ima 4 komentara

  1. Bolni stihovi u svjesnosti svega počinjenog…i nadolazećeg…Pjesma kao priprema za patnju…
    Jako lijepo napisano Starla!
    Lijep pozdrav i ugodan dan ti želim…sa što manje boli.

Odgovori

Subscribe without commenting