[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ivo Frbéžar: Volim da pijem iz dlana;

preveo na srpski Predrag Crnković

Pod stenom se nalazi jama, iz koje
uvek teče sveža,
čista, bistra voda.
Voda služi za napajanje svih u selu.
Kleknem.
Volim da pijem iz dlana
uhvačenu vodu koja teče iz studenca.
I osveži usne i čelo.
Poslušam žuborenje i posvremeno
pokvasim vrat, kapljice vode mi
cure niz leđa i niz nedra.
Slične su ženskim suzama.
Da li su moje oči, moje suze, usne,
iste kao i kod drugih ljudi?
Zašto su ih bogovi napravili baš takvima,
kao što jesu: nežnim, ćutljivim, rastavlljenim –
Usne hrapave kao divlje ruže,
rastavljene kao vagina,
osetljive za sve ono najnežnije
na ovome svetu –
Oči, koje, plave ili crne,
gledaju čas oštro, čas pronicljivo,
čas nežno, čas sneno.
A suze? Da li su i njih bozi stvorili
zato da spiraju muku i
zalivaju paćenička srca?
Ili da zalivaju zaljubljena srca?
Da li je i jedno i drugo ljubav Božja
ili samo njegova zloba?
Ne znam da odgovorim na to.
I ne trudim se da to razumem.
Kroz prozirnu vodu razgledam glatke,
svetlucajuće oblultke.
Uzmem ih pregršt u dlan.
Kad voda oteče i kamenčići
počnu da se suše, polako gube
sjaj i obojenost.
Ističe njihov život.
Oni su poput snova, koji jutrom umiru.
Da li zato ne volim više bistre
potoke i studence?

Na kraju, odložim svoje reči,
svučem svu svoju odeću i zagnjurim
se duboko u bistri izvor i snove.

Autor Ivo Frbezar

Odgovori

Subscribe without commenting