[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Neke vode prešla sam lako
samo tako
široka korita
u par koraka
jer vidjeh
na crnom dnu
u pokretu sjenu
i kamen na kojem pleše dan.

Neke vode prešla sam teško
od pruženih mi ruku
hvatala sam krive
što samo naizgled
na obalu vuku
a stisak slabi
kad naiđe vir
tek kajanjem dubljim
od voda svih
zaslužih mir.

Neke vode nisam prešla
još ležim na njihovu dnu
i nema te lakoće
ni radosti
ni jave
koja će me dići
zraka udahnem
tek ponekad u snu.

Autor marijatin

Ova objava ima 5 komentara

  1. Neke vode nisam prešla
    još ležim na njihovu dnu
    i nema te lakoće
    ni radosti
    ni jave
    koja će me dići
    zraka udahnem
    tek ponekad u snu.

    Cijela mi se sviđa, ali kraj – posebno.
    Lijepi pozdrav, Marijatin.

Odgovori

Subscribe without commenting