[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Jesen, pitomo more
zamiriše u sumrak na sećanje.
Pod terasom, u milju kapija
opija mladost crveno cveće ;

To veče, u kom sam čedno zaćutao
Oktobar je spekao uvele trešnje
za srce moje, što nikuda ne sme
van pitome luke gde davno je stalo.

I uporno tražim sopstvenu tajnu
hodajući duž lampionskog puča
ulicama, na čijem kraju –
umorno podne zrakove ključa.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting