[Ukupno:2    Prosječno:5/5]

Nemam pravo na pesmu što ćutim
U tamnici sopstvenog rođenja.
U grlu mi srce što ti slutim –
A u noći bez lanaca zebnja.

Negujući spomenje na stvarnost
Otvaram ti preorane grudi
Dušu da ti prevarim na kvarno
Da me usniš dok te drugi ljubi.

A tvoj osmeh u prstima granja
Još talasa zvezde tužno rečne.
Okom su ti dva imena – stalna,
Obrazima moje reči – večne.

Rodismo se sa kosicom sedom
Da zdavimo krvlju tugu glasno
I pre smrti, makar bar još jednom
Da ljubimo iskreno i strasno.

Posted by Simic_Petar

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting