[Ukupno:1    Prosječno:4/5]

#

Prostor bez zagrljaja.
I samo to.
O odlasku peva kiša.
Kalama svita na obrazu stenje
Pisući ljubljeno svemučenje
Usnama pliša.

O mahu nametnutog lišća
Zar je tišina pijanija od vina
Što ispočetka i potrbuške
Leže na moje rubove muške
I pije Suze melopeja?

Za trag ti krvi
U prvoj plesni Crvenih kruški
Dajem detinje blagovesti

U veče crnog rublja
Okom što se žesti
Od reči smrti si postala skuplja
Pesmo bez reči
A Majci zlosutnici
Od Oca vrača
Dajem usnul pogled plača
Što malca avguste granja
U kriku svezanog kera.

Za jezike od pelcera
Koje poljubac sanja
Za stidljive redove u domu zdravlja
Za hrabrost tvojih besanih rima,
Za tople ruke đevđira,
Dajem iza beskraja tajnu:
Da li me ima?

Za malo tišine od sebe tiše
Za zastave otadzbine vrhom breza
Za noć što se u suncu nazire
Dajem jesenje obdanište
U smehu sladoleda i proteza

Za snežne julske naiskap kiše
Za mudrosti jezik gubav
Za bele trešnje, za nikada više
Za musavo ciganče u prosu što diše
Dajem svo moje mučilište
Jedinu svoju ljubav.

Za prvi dodir u tuđoj kosi
Za laži, za glupe, za grešne
Za poslednji smiraj kad oči
Od smrti su mnogo teže
Dajem svoje ogluvele pesme

O da li te ima
U čednom proleću našeg pozorišta
Sa ukusom crnog mesa
U veče na stolu zamišljenog pletora
Kad su plitka čudesa

U zelenoj kući ratnika starih
Kad nedeljni ručak nasilnog smeha
Oponaša prozni Dunav
Ništa nad sadrom vrelim
U tajanstvu svesti
Više ne želim

Na grani uplašene noći
Jesenje klanice
Razapni svoje poslednje lice
Ovo ti je opomena

Bez ljubavi
Tužna i tužan, snen i snena
Zapali sve moje besane ptice
Da srce mi nađeš
Iz pepela nesanice
Gde više me nema.

#

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting