[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Sit sam ovo gorkog nemira,
dana crnog, prostranstva svemira.
Puna mi je kapa prezira,
napunjena puška starih vezira.
Kuda ovo društvo odlazi?
Pitanje teško ne prolazi,
istina i budućnost zalazi
a svima su nam loši nalazi.
Sve bi bilo dobro da nema racije,
čudno dolaze ko migracije,
samo ti kažu “Pusti, baci je.”,
zar smo ponos takve nacije.
A onda nastane priča gluposti
beskrajna prizivanja prošlosti.
Oni nam pričaju neke žalosti,
a pjevaju dok mi glođemo kosti.
Ko je mogao da predpostavi
da će ovo ludilo da se postavi
i staro društvo da se ostavi,
gospodo, ne budite zaostali.
Svima će zakone pisati,
teškom gumicom prošlost brisati,
a oni će bolje disati
i skupim parfemima mirisati.
Ma nisam ja budala naklona
ne plašim se vašeg zakona,
ostavite te priče za sebe,
ja nemam takve potrebe.
Nećete vi moje dane crtati
i reći kakav ću ja postati,
bit ću ono što ću sanjati
a vi se možete samo sklanjati.
Jednom će se staro društvo pronaći,
visine u svoje vrijeme dotaći
već dugo kod mnogih malo značite,
vrijeme je da svoje gluposti o klin okačite.

Autor Nigel

Ova objava ima 8 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting