Vap

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Želim u svodu nad mrtvim morem
kad crveni mesec prošapta krv
i sutone zajaše ranjeni ždral
da slobodan šetam, u suton žut.

Od tvojih očiju što tople me prate
tamo gde kopni rodni nam grad,
da zauvek zgorim od sopstvene vatre
k’o mleko dana, u crni dalj.

O, zlodusi moji, iz dečije mašte,
čije sam bajke umorni kralj,
ostajte mirni, k’o uvele bašte
gde osmeha njenog ne sviće Maj.

Iz poljana otih, gde cveti su trošni
hoću da vetar me ponese drag,
k’o jek zarobljenika što bežeći bosi
– u nedogled tope krvavi trag.

Da grudima tamjan me uspava božji
i očeva duh, hrabar i smeo,
gde srce se srcem ljubavlju množi
i krvlju se hrani pesničko pero.

I slemenom onda, po čijoj koži
su neznati oblici kupola i lišća
u lokvi jeftinih osmeha i pića,
da izdrobim kosti, u prah beo.

Da sruše se dragi tonovi i meki
tvog osmeha mila, i tvoga glasa,
da svitanjem nova plam zatalasa
kao dan nerođeni, i daleki.

Autor P.S

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting