[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Dok tišina među nama luta

ti ležiš i sanjariš polugola

moj pogled te pedantno guta

ne može se najesti od bola

 

Iako si u mističnom snu

ne mogu glatkoj koži odoljeti

polako prema bedrenom dnu

idem ružinoj usni udovoljiti

 

Već u polusnu kroz izvijanje

pojavljuju se prirodni sokovi

pa uz moje usmeno uranjanje

vlaže se tvoji obrijani dokovi

 

U igri sa zanosnim užitkom

između sna i uspaljene jave

plivam jezikom krotkim

u dubine tvoje tekuće lave

 

Odjednom snošajno se budiš

u potpunu izmorenu svijest

konfuzno do sebe dolaziš

i u znoju vidiš krevet pust

 

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting