[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Dok tišina među nama luta

ti ležiš i sanjariš polugola

moj pogled te pedantno guta

ne može se najesti od bola

 

Iako si u mističnom snu

ne mogu glatkoj koži odoljeti

polako prema bedrenom dnu

idem ružinoj usni udovoljiti

 

Već u polusnu kroz izvijanje

pojavljuju se prirodni sokovi

pa uz moje usmeno uranjanje

vlaže se tvoji obrijani dokovi

 

U igri sa zanosnim užitkom

između sna i uspaljene jave

plivam jezikom krotkim

u dubine tvoje tekuće lave

 

Odjednom snošajno se budiš

u potpunu izmorenu svijest

konfuzno do sebe dolaziš

i u znoju vidiš krevet pust

 

Posted by zdral

Zovem se Darko Ždralović,imam 24godine i počeo sam se pisati u srednjoj školi, ali tek kada sam otišao na studij u Zg promijenio sam žanr koji mi je podario društvenu kataklipsu. Poezija mi je i glavni razlog što sam se ispisao sa druge godine Katoličkog bog. fakulteta jer mi je duboko usađena u srcu bez obzira na životni rizik. Smatram se običnim hetero sapiensom ekstrovertirano hedosociofilnog karaktera i obožavam nasmijavati druge kao i družiti se... Drago mi je što me prihvaćate i srčano Vas pozdravljam...

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting