[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Misli utkane u tišinu
nižu se u mimohodu
kroz dušu.
Još jedan krug zavrteću,
dozvati vetar,
zapaliti vatre,
sagoreti u pepelu
uzaludnih htenja.

Sve je iluzija,
trošna i magična
u nepreglednom beskraju
tajnih hodnika
ucveljenog srca.

Na tamnoj strani mog Sveta,
hodam kao balerina,
meko i tiho
pevušeći melodiju nokturna,
željna da ti zavirim u san,
i pustim glas nežan,
najnežniji da ti pomiluje
sazveždje u očima,
takne mekoću duše ,
ugreje srce jače od kamena.

Jer znam…
Ova ćutnja izmedju nas
samo je bol koja ne progovara.
Al’ ne da mi tišina,
niti ova milina
što ljubim te tajno,
da pustim krik…
Tek jedan stih
kao ućutkan vapaj se otima
i ječi kroz noć…
Čuješ li…?

Najda M.

Autor snohvatica

Mama sam tri kćeri. Pišem iz velike ljubavi prema pisanoj reči. Poeziju radje i češće nego prozu...mada po nekada napišem i kratke prozne forme.Nemam ambicije da objavljujem zbirke poezije, mada pesama imam za bar tri...Zaista uživam u pisanju, i dovoljno mi je plasiranje u virtuelnom svetu mog stvaralačkog opusa.

Website: http://emina-utrenusna.blogspot.com/

Ova objava ima 6 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting