[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Sve je prazno već danima,čak i voda
je isparila iz ovog bokala iz kojeg si nekad pio čaj,
i kiseonik polako nestaje,ostaje samo praznina,
uspomena na slatka vremena,kada si na ovom telu od
stakla pisao ljubavne stihove i recitovao ih sa žarom.

Da li se sećaš onog vina što si kuvao u meni,pa ga posle
zaneseno ispijao do poslednje kapi i tražio još,posle svake
ispijene čaše voleo me sve više i govorio klasične reci kao
što su volim te i zauvek…

Da li se sećaš one kafe koju si zaljubljeno pio,
zbog koje bi i inspekcija zatvorila kafanu,
ali ti si je ipak ispijao u trenu i nisi tražio bolji model,
skupocenu marku za kojom svi lude,već staru i
običnu mene.

Ali kako je to za očekivati,sve ima svoj rok,tako i ja,
naglo si prestao da me koristiš,a ja sam te ipak čekala,
nadala da ćeš ponovo biti žedan i željan mene,
nisam nikome dala da me uključi u struju.

Sada ležim izgubljena u neznanoj pustinji i cekam svog
arheologa
da me iskopa iz ovog dubokog peska,da me nađe među

nekom raspevanom dinom.

Autor Jelena

Ova objava ima 11 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting