[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Dan prolazi. Dug je, znam.
A ti si tako umoran i sam.
Okrećes njušku ka Suncu što izdiše,
Da i za tebe ono malo sja.

Tama se provlači kroz puste ulice,
Hladnoća ti već drma kosti.
Dugo ne žvakaše tvoje vilice,
Umorne noge klecaju od starosti.

A sećaš li se umorni psu,
Sećaš li se trave rosne?
Trave koju smo gazili u trku,
Sećaš li se mladosti ponosne?

Došla je tebi glave psu,
Tvoja neiskvarenost koja pleni.
Odanost i povučenost,
To ovaj svet ne zna da ceni.

Sad gledaš Sunce, i ono ide,
Ležeš na tlo skrhan od muke.
Hladnoća bode, uši bride.
Vapiš za dodirom prijateljske ruke.

Spavaj umorni psu.
Ti znaš da ovaj vetar donosi kraj.
Ovaj dan tebe ostavlja tu,
Tu na pločniku vlažnom, znaj.

Smrt obleće oko tebe,
Zatvori oči, možda boleti neće.
Stisni zube, nadjačaj sebe,
Morile su tebe i muke veće.

Spavaj umorni psu,
Zaslužio si odmor ti.
Umoran od gladi i poniženja.
Neka su ti laki sni.

Spavaj umorni psu,
Kraj je, eto ,već tu!
Raspusti misli što te more,
Spašen si muka nevini stvore.

Spavaj umorni psu…

Posted by JohnnyBGoode

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting