[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Samo jednom, u praskozorje

u udaljenom tamnom plavetnilu što se radjalo

ja sam čuo taj glas i osetio doticaj krila Zore.

Shvatio sam kao se radja ljubav

i kako sa njom nastaje pesma.

Shvatio sam kako je svet veliki za nas stvoren

i da nas čeka.

Bio sam sam i bio sam udaljen

nebrojeno svetlosnih godina

od  prvog susreta sa Tobom.

Kada je čudesni vetar otvorio vrata mog srca

ja sam se setio i znao

da davno je zapaljena baklja

određena da je nosim u neka buduća vremena.

I znao sam za susret i bol i gubitak.

Samo nisam znao da je istina i milost

istkala  ćilim od nebeskih galaksija

da  Te sretnem i spoznam

i da prepoznam da si nas za

Svoju Uzvišenost i Slavu stvorio.

Posted by Zoran Maretic

This article has 1 comment

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting