[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Bubnjevi u noći, sluđenih mahale,
i tih jauk limen Februarskog lišća;
— već cvetaju vatre oko koje žale
lepota i mladost zabrađenog lika.

Skitnice u seni časova što ćute
i umorna letom zalutala ptica
u drhtaju grana zadnji uton slute;
logorska je gradom procvetala žica.

Ne,  nisu mahale, to je žamor grada,
pijanih dečaka vap drhtava svica,
napinju se, jedre, rastu kao klica
iz vrtloga živa u kom ljubav strada.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting