[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Svaka izgovorena sladunjava laž
Prelazeći preko njenih usana dobije draž
I težinu neku što se na moju dušu meće
Ali ova konfuzna glava o tebi misliti neće
To je ono pusto obećanje što dajem sebi
Dete u meni posle ljubavne apokalipse bledi
Onaj najnežniji dodir što izaziva silnu jezu
Da li vidiš bolnu tugu u mome lažnom kezu
I sećanja o trenucima ljubavi naše se brišu
Da se ne vide suze moje,ja prizivam kišu
Jer iako sećanja sve više blede i padaju u sen
Bol se radja u izdanoj duši sve više iz trena u tren
I kiša će ta možda pomutiti mi krhki razum
Ali ja i dalje sanjam sa tobom našu katarzu
Kreacija sam tvoja,tvrdoglavo si ponavljala
Umesto mojoj ti si se njegovoj umetnosti klanjala
Žar sa usana tvojih tone u gorko djubrište sećanja
Mojim molitvama je dosta grotesknog klečanja
Ja (ne)poznajem tebe jer sam samo u mislima tvojim bio
Ja eto poznajem samo misli tvoje i znam da u njima sam ti mio
Ali eto najprostije rečeno,nisam ti više tu zbog toga što nisi
Nešto što ti očajnički misliš da jesi.

Rise Anaris 2015
Mom neuhvatljivom leptiru…

Posted by RiseAnaris

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting