[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Evo nas opet ispočetka.
Jedan znak da si još negdje tu
I ja već pišem pjesme.
Ko vulkan u mirovanju.
Ko expres lonac na  šporetu.
Ko nagazna mina.
Pucam na jedan tvoj mig.
A ti santa leda
Koja  tu i tamo naleti na moje vatre
Onako u prolazu.
I uvijek u prolazu.
A trebam te da ostaneš
Da me smiriš.

Iako dala sam ti previše doznanja.
Samo ti nahranila ego.
Nasmijala srce svojim istinama.
I opet ostala prazna.
Navikla sam.
Više ne boli ko prije.

Sad pričam sa svojom maštom
Jer ti previše šutiš
Od tebe nemam odgovora
A moja mašta te pravda
Tješi me….
”On se boji ”
”On je bio slomljen, boji se, al stalo mu je.”

Mašta ko mašta.
U mašti sve štima.
Znam da nije tako.
Al ipak maštat ću.
To je moj način kroz mrak.
Ko dijete kad zatvori oči
Broji do deset i
sve je opet ok.
j.e

Autor josipa

Ova objava ima 3 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting