[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
u mesecu sja li ruža
bela
kao godine mimoilaženja?

jeseni, kuj zlo železno, lišće
u kosi, severom čupaj srca
granje, kuj u slemen rakete
u vratnice rđale, kuj me u
olovne pljuskove kad
damari bubnje poslednji marš;
kao trešnje žute
suncem
sja sok slatki iskušenja
u zracima straže, o, stapaj
plavim ulicama zadnji korak
u besan, stapaj me naradzama
dalekih voćnjaka, stapaj me
obrazima zalutale, u mekom
tkivu rominja tvoj poslednji
krvav sjaj.
Srce mre u letnjoj noći,
noći čekanja, beloj kao nevina lica,
od iskona, od zore, od tražnje
beloj, slepoj za zagrljaj večernjim
brizom nošen, za lice plavo sećanja.

Crni mi oči, usta, ruke, stope,
zacrni mi grudi i bol. Crni dok sunce
s mesecom pleše poslednji tango.
I sve znamo, obnavlja se olako,
godina, dan, minut, poljubac.

samo smrt
samo smrt

 

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 1 komentar

  1. Đuro Martić( Misao na vječnost od Janka Leskovara)….on mi je pao na pamet. Samo odjednom.
    Zaredala sam par tvojih pjesama i pomislila na njega….
    I da, ne znam jel si bil ironičan kad si na chatu napisal da je život za kukavice, nadam se da jesi…jer u pravilu je obrnuto.
    Da.
    lijep pozdrav Petre!

Odgovori

Subscribe without commenting