[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
U jednom kafiću kuma sam čekao,

pio piće i listao novine,

slučajno il’ namjerno sad ne znam,

čuo sam što je jedan drugom rekao.

 

Ma ne znam što ću s tim malim,

ima 18 godina,sve što treba ima,

hvala Bogu novaca je dosta,jede,

dobro se obuče,cure ima,

al nešto tu ne štima.

 

Evo sinoć sam bio tu do

nekih 10 ili 11 sati,

popio nekoliko piva,

izredao s dečkoma nekoliko tema,

pređem cestu i dođem doma

i imam što vidjeti – auta mi nema.

 

Kad sam stao vikati,lupati,

pa hoću li i u kafić autom ići,

sunce li vam žarko,

uzeti auto bez znanja moga.

A žena poče cmizdriti,

nemoj tako ti Boga,

čekao te sinoć do 8

i danas do 9,

ujutro si spavao kad je išao u školu,

a i ručak smo sami jeli,

kako da te pita kad se niste ni sreli?

 

Pa zamisli molim te,zna gdje sam,

zar nije mogao doći,ma dao bih mu

i love i auto znam,

a on ovako,ne dočeka me i uzme ga sam.

 

Već je pola podne i kuma još nema,

a želim čuti i ovog drugoga.

On se polako digao od šanka

i onako će preko ramena

znaš,moram ići,sin mi dolazi iz škole,

i imamo neki dogovor.

Počinje vikend,a on bi s društvom na pecanje,

uz Dravu negdje gore.

To je daleko,ne mogu bez auta,

a žena i ja ćemo uz televizor ovo veče,

a sutra ćemo jedan pravi fiš

ako bude sreće.

 

 

 

 

 

Autor DrugiNacin

Ova objava ima 3 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting