[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

U jutru kišnog proleća,

sanjam da ti držim ruku

obolelu od beskrajnih lutanja.

A ti plačeš sa nebom

dok te komadaju oblaci onih koje si volela.

U jutru kišnog proleća,

sanjam da ti se smešim preko leševa suza,

nemaran za vešticu nemilosti u tebi.

Uzvraćaš mi osmeh što od bola plače.

Tako sam se sreći i ja smejao,

bačenu preda mnom k’o pred psetom.

Jutra su prolećna s’ tvojom kišom probuđena.

Govoriš da voliš kišu

a ja vrištim u tišini da volim tebe.

Skupio bih se u kap kišnu

da ti budem tren sreće.

Kad bi se zaljubila u smrt,

ja bih se na sahranama smejao.

Kažeš da ga voliš,

evo, i ja ga volim.

Zbog tebe, postao mi drag.

Nedostaje ti?

Zarobiću ga za tebe.

Odseći mu noge da ne beži.

ruke mu prikovati na tvoje lice.

Usne mu sašiti sa tvojim.

Ja ću ga učiti da te voli.

Tući ću ga da zbog tebe plače.

Samo zatraži.

Samo mi priđi.

Samo mi stegni ruku da me ne boli.

Kao u snu, osmehni se mojim očima.

Voli ga slobodna

jer ja tebe volim

jače.

 

Alen Art

Autor Alen Art

Alen Art (Alen Hasanović) rođen 29. oktobra 1985. god. u Sjenici. Pored poezije, bavi se muzikom i slikarstvom. Njegova prva stampana zbirka pesama pod nazivom “ZAČARANI PESNIK”

Odgovori

Subscribe without commenting