[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Meni, kad se pomuti vid,
Lutam okolo, sve izbegavam..
Brojanja do deset se užasavam,
Pa ipak lupim glavom o zid.

Tad mi se oči razbistre,
Sve slutnje trenom nestanu,
Nema prepreka u tom danu,
Svi mi se putevi čiste.

Ovi sada i nisu neki..
Išao sam do zida plača,
Od njega mi je bila glava jača;
A i ovi kineski su meki.

Kažu da Japanci prave bolje,
To sam baš Egipćane pitao
Kada sam glavom po piramidama vitlao.
U Japan ću kad budem imao volje,

Za sada lupam u ove domaće
I skroz mi dobro ide,
Mada mi glupo; Kad me vide
Svi stanu i vuču: Sad će!

Izbrojim ja do sto, izbrojim i više..
Brojim tako i sve ponovo,
Al opet ništa novo..
Kad vidim zid, crno mu se piše.

Ne trebaju meni putevi novi,
Pesme, zemlje, vina i zabave;
Zašto me svi time dave,
Kada mi trebaju tvrđi zidovi?

I ne znam zašto ljudi brinu?!
Što nekad u zid ne tresnu
Svoju vrelu glavu besnu,
Čisto onako.., da osveže prazninu.

Autor djoleat

Odgovori

Subscribe without commenting