[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

U hladnom promrzlom jutru koracam korakom teskim,
umoran zivotom bez tebe ja stalno iznova gresim.

Sve me seti na tebe i nezna pahulja bela,
i oblak sto nebom plovi dobija oblik tvog tela.

I snegovi kada se tope a potok zazubori,
ja cujem tvoj glas u njemu i opet me tuga slomi.

I plasim se noci k’o dete, u svaki dodjes mi san,
i ja te poljubim nezno ali te odnese dan.

I pitam se dokle cu tako, ziveti tobom zanesen,
dali ce osmeh vratiti prolece,leto il jesen…
D.Timic

Autor inadzija

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao i što nisam više, i što nisam luđe jer, samo će gresi, kada budem pao biti samo moji - sve je drugo tuđe. Grešio sam mnogo, učio da stradam leteo sam iznad vaše mere stroge grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam svojim divnim grehom da usrećim mnoge. Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće grešio i za vas, koji niste smeli, pa sad deo moga greha niko neće a ne bih ga dao - ni kad biste hteli. Dusko Trifunovic

Odgovori

Subscribe without commenting