[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
U hladnom promrzlom jutru koracam korakom teskim,
umoran zivotom bez tebe ja stalno iznova gresim.

Sve me seti na tebe i nezna pahulja bela,
i oblak sto nebom plovi dobija oblik tvog tela.

I snegovi kada se tope a potok zazubori,
ja cujem tvoj glas u njemu i opet me tuga slomi.

I plasim se noci k’o dete, u svaki dodjes mi san,
i ja te poljubim nezno ali te odnese dan.

I pitam se dokle cu tako, ziveti tobom zanesen,
dali ce osmeh vratiti prolece,leto il jesen…
D.Timic

Autor inadzija

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.
Dusko Trifunovic

Odgovori

Subscribe without commenting