[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Nedostaje mi tuga. I sreća za njom žali.
Bez nje život žulja k’o kmičak u sandali.
Kad bi samo znala koliko mi fali.
Kad bi samo znala koliko mi fali.

Beznjenica snove mi oglođe;
Ispraćam mesec, dočekujem sunce.
A kad je nema, noć mi dobro dođe,
Da u glavi zaposlim sve glumce.

Odigraće komad nekog klasika,
Što završetak ima tragičan.
Kad padne zavesa, začuće se cika
I gromki sudar dlana o dlan.

Pozdravljaće ekipu predstave
Sa suzom u oku, kraj male scene.
A glumci će nove maske da stave,
Kad opet bude daleko od mene.

Odgovori

Subscribe without commenting