[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

1.

plačem

U krvavim sumracima
ukus znoj obraza
kao ruže tamne
što crpe neba krv.

plačem,
Majko volim te,
sestro,
Oče,

Strujni dan čelom.
Vinogradni rodni,

dalj, kao prisutna soba,
u promaji jeca jača od svetlosti.

Uzmi ruke moje vodene
popij me na kraju ulice.

dok plačem,

ali ako izgorim od nemoći
za tobom
znaj

u ovo nametnuto dođoh
kao pampero
sa malo divljim koracima

naučih šta je lepota
okom sam ti rastao
bezimena,
i plačem
jer me guše slova
u noći kao tama.

pomozi.

17:09
pomozi, ma gde bio
ili bila

starim kao maline iza kuće
Junom što gnjecavo lepi
u prolasku medne kapke

beonjačama kušam nebo
i slušam poslednji ples oraha;

telo se razvija u dan, u podne,
rastem kao iluzija sna, kao zora.

Ali
plačem

plačem

i plačem

2.

dugujem ti pesmu;

postoji to večno ruzmara leto
ljubičica, korova gorkih; leto od
nehodanja, samoće, boli i krvi,
leto i kuće crvene u pijanom redu.

I bezbroj osmeha nevešto iskrenih,
i imena po redosledu putnika,
i žena, devojka, i dete, postoji,
a vi sanjajte žmurke i trule kobile

zelen klupe od sunđer daske
sanjajte plave linije tempera
na zatvorskim terasama, zgrade
u gajtan spletene kao slane ikre;

sanjajte u srcu srca o srcu bez,
sanjajte kaluđerskim snom, da će
to leto i ta ulica zakoračiti duboko
u vaše, u vas, između, okolo,

i da će
se dogoditi kraj, drugi silazak
s mirisima crvene paljevine.
o, dajte mesa
dajte za site, vina za skrite, dajte noć.
i bol. najzad plač, koji je svačiji.

3.

Plačem.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting