[Ukupno:1    Prosječno:4/5]

Tašmajdan park, deca skakuću,
trče, penju se, žure i jure,
ljuljaške pune našeg detinjstva,
penje u nebo, modeli tvrdjave,
i klupe pune naših života
i sećanja naših, blizina naših,
ali bez nas.

I drvo stoji, oniskog rasta,
a cvetalo, Bože, mirisnom svežinom,
a boje svetle, roze i karmin,
pa blizu da priča sećanju onom
što nas vezuje od godine one.

Japanska trešnja i japanski cvet,
a zemlja naša od davnina,
a ljubav naša bez blizina,
i samo te sanjam i samo te volim,
i samo čekam da tebe volim
da, tamo, ispod japanske trešnje…

Za cvet trajne ljubavi naše,
za tebe, ljubavi, ovaj je cvet…
Mene nek’ nema, nikada nema,
a tebi je večno baš ovaj cvet…
(Bgd, 05.Apr.2017)

Posted by Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

This article has 2 comments

    • JA VAM SE PUNO ZAHVALJUJEM , poštovana Branka, na ovoj oceni i komentaru. Ukoliko pratite moju poeziju, imaće tu nadam se dosta zanimljivih pesama i za Vašu dušu… ali nije na meni da komentarišem… Lep dan želim ~~~~

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting