[Ukupno:1    Prosječno:5/5]
Visoki toranj u planini stoji
portir na ulazu posete broji
i kad se uspnem, ljudi su stali
sa platforme gledaju, svi su nam mali,
daleka vozila, daleki ljudi,
al’ ja samo ćutim, niko se čudi
što tebe vidim na putu onom
tada dalekim, tada sa bolom,
a sada veselu, na putu srećnu,
i pružaš mi ruke uz pesmu nežnu,
greješ mi srce, dodiruješ duše,
boli kod mene sasvim se ruše,
pa čak na tornju osećam tebe,
snagu što zračiš da lečiš mene,
mila najmila i draga moja.

Sići ću jednom sa tornja sam,
odmah se setim, odavno znam,
tvoje dobrote nit’ nema nigde
retkost si džungle koja je svugde,
a ti si predobra, iskrena, mila,
andjeo jesi, ja vidim ti krila,
pa hvala za najlepša dela tvoja,
draga i nežna ljubavi moja.

(Bgd, 22. sept. 2017)

Photo *Foto -Internet, art obrada – Darko

Autor Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme “La Golondrina”, voli muziku, film, književnost, video pripremu… kažu, dobar čovek… Iz BGD ♫

Ova objava ima 2 komentara

    • Hvala puno, BLUE SUN, na ovom komentaru… Veoma su mi drage reči ovakve vrste… Retko da pišem ovim stilom, skoro idealne ritmike i skladnih rima, ali, eto, pišem kako osećam tog momenta… Naravno , i NJOJ na daljinu se veoma svidja… Lep pozdrav, sve najbolje ~~~

Odgovori

Subscribe without commenting