Tama

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

U koju boju da sada obojim svet,
kada je iscezao kao uveli cvet.
Kako da pobegnem od kandzi zlih,
kada me tama cuva za njih.
Crno je sve, tmurne su to nijanse,
za iskupljenje su sada male sanse.
Natrag me vuce izgorelo uze,
nikako da se pokida, samo dublje zaseca i struze.
Muk krasi idealno stanje,
to je samo pakao, nista od toga manje.
Odela od vatre, kozu neznu prze,
probudi me iz sna, ovaj kosmar me uze.
A na javi jos gore, svako delo ka tome me vodi,
nestaju svetlosni zraci, samo je trnje na putu ka slobodi.
Iz nistavila sam dosla, zar da se tamo vratim,
sve sto radim da bih bila srecna tera me da vise patim.
Upute su svuda, malo ih je teze pratiti,
i kada se svaki put o njih sapletes, opet ih neces shvatiti.
Uvek je lakse zadovoljiti trenutne zelje,
dok greh za grehom tvoju ljudskost melje.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting