Krov

Sedimo na krovu neke šestospratnice I gledamo u svetla našeg grada I svetle naše oči I svetli moja nada   Nada da ćes se u jednom Pravom trenutku Kad se mnogo zapričam Okrenuti ka meni   I staviti svoje drhtave usne Na moje izgrižene I da će taj poljubac   Trajati baš onoliko Koliko treba…


Strast će moja na videlo izaći, I nemirne duše, svoj mir će pronaći. Sve što nudim, ljubav jeste, Usamljeni, sada gde ste? Zlo je dobro i dobro je zlo, Kad’ ćete već jednom shvatiti to? Srca što kucaju, celina su jedna I duša grešna i duša čedna. Životom ovim plutaj niz reku, Jer tada rane…


Maštam, stvaram, sanjarim… u snove svoje me dozivaš da stvaramo zajedno umetnost. Maštam, stvaram, sanjarim… otrov svoj ti ubrizgavam a tako ti prija… …da stvaramo zajedno umetnost. Maštam, stvaram, sanjarim… prijaš mi kao pogled na dugu, prijam ti kao prvi uzah toksične supstance koju toliko voliš da unosiš u sebe. Maštam, stvaram, sanjarim… da ćemo…