Na pijesku moga vrta, razljevano sve u zlatu, po sunčanome satu zrak jedan s neba svijetli, i ravnodušno crta put zemlje i vijek ljudi. Vinograd moj strani, i trešnje već u cvijetu, odozgo u čas rani zazori cijelom svijetu.


Tuk-tuk-tuk-tuk! Ja sam pero djetlić, šaren sam ko pjetlić, radim samostalno, šuma mi je skrovište moje malo lovište, bukva je moj stan. Znam sve staze, gdje mravi prolaze…


Kroz sivu maglu što samo dođe zrak, a gusti oblak dođe da bude veći mrak, ona samo dođe da opet dođe hlad, da veća tama bude veći mrak.


Volim more kad je ludo, kad je mirno, Sva idila i nostalgija me vuče, čas mirno, čas olujno. Osjećam se kao more, Moje srce burno, Mirno i nježno poput svoda nedostižnog. Pratim te valove, toliko svega U jednoj duši, u tihoj nostalgiji Kad stigne bura I odnesu je vali…