”The beauty and the moonlight overthrew you.” Leonard Cohen (“Hallelujah”) U trenu kada hladna suza krene, Odsustvo glasa stih i srce sledi, Radosti duše zaborave mene; Kad dah njen mladi oduva oluja I njena slika naizgled izbledi – Čuće se slaba, mlada haleluja.   Svetlosti bljesak ostaje na dlanu Pri svakoj reči koja osmeh krije…


Nisam te upozn’o neznano Da te zaboravim nekad, Da slike tvoje izblede Da skloni se lik tvoj. Da ostanu snovi samo u snovima, Da tragove odnesu vetri nad nama, Da patina zaborav pokrije sama, Da sve što je bilo bude da nije. Nisam te video znano Da te izgubim nekad Da mene ostaviš samog, Da…


Jesen je prošla, lišće je palo, tragove naše snegovi kriju, vetri zavijaju, pustoće nek’ viju, a mi smo van toga, u duši isti, i jeseni nema i nema zime, k’o nekad onakvi, isti u biti, živimo prošlost i živimo sada, to nije prolazno, to nije malo, ne kao jesenje lišće opalo. Ja stvarno ne plačem,…


U cvijetu radosti osjetiš tugu kao kakvu kugu; dok u krugu bola duša postaje gola. Sama i napuštena s beskrajem opijena ostaje tajna ljubavi naše koju krvnici prerano zaklaše. Na pragu mladosti teško je ostati i još teže opstati. Na pragu mosta svega joj je dosta. Penje se i skače u zimsku hladnu noć nadajući…


                                          (za tebe) Gde su sada lepote sve tvoje, gde ti je radost svih srećnih dana i lekovi zdravlja svih onih rana koje ti vidiš a više ih nema, kad toga nema, i tmina drema jer svetlost ne može doći do tamo, gde ti si sada, bez razloga sama na drugoj strani, a istina ovamo…


Ranije nikad verov’o nisam da male stvari velikost čine, a sada te poznam i osećam stalno i ljubav si svuda, sa mnom, odavno, i najzad znam da malo od tebe, bilo reč, dodir, što dotakne mene, to tvoje malo za mene je mnogo, nenaviknut tako, možda sam mog’o zahvalnost još više pokazat’, reći, pa one…


Koja je pesma iz moje duše kad vidim svuda, dobrote se ruše, reči ne čujem, a jesu moje, reči što samo dobrim se broje, bolni se pate, ne mogu pomoći, pa mesec da skinem, ne uspem dostići njoj na dlan svetlost ovu da stavim kao znak ljubavi, kao znak hvale, a ne uspem ništa i…


Hajde da zajedno otćutimo sve radosti postojanja našeg da bez reči još više saznamo da ljubavi dosta nije još bilo, da buduće pokriva sve što se zbilo i lepše dolazi jače, snažnije, pa sve će obično nam biti važnije u danima satkanim od prošlosti naše i najveće ljubavi tvoje i moje, samo za nas. Hajde…


(Dragoj prijateljici za ozdravljenje) Daleki su tvoji pogledi sada A vid se muti, jer bolest vlada, I tužan sam, neću, I nemam sreću, Kad boli tamo daleke ležiš, I osmehe zdravlja ponovo tražiš, A ja nemoćan, dalek, tužan zbog vesti, Pomoći mogu ti iskreno hteti Da vratiš se brzo, vesela, čila, Da budeš k’o uvek,…


Jedna mala plavušna devojčica i dalje je stajala na onom uglu naših sećanja, ispred ulaza doma kulture, čišćenog prilaza, a sneg je bio, pa promrzlog lica jedva je rekla, pitala mene, da li ću čekati uporno tebe i posle onda, i posle juče, i uvek da li ću dušom tvoj biti a znaš da ljubav…


Nismo se voleli samo za juče, niti se voleli samo za danas, nego i sutra ljubav nam traje, iskrenost jave u stvarnosti snova, na tvojoj mirisnoj lepoti duše, najlepši dodiri, samo za nas. (Bgd, 18.nov.2017) *Foto -Internet, art -Darko


Nije još mir u nemiru mome, nije ni moć u nemoći mojoj, nije to ljubav u ljubavi ovoj već više od toga šaljem do tebe i reči ne znam u želji kod mene da vrate te opet u doline snova, gde uvek otkrivaš i uvek si nova, smehom da budiš trenutke pospane, lepote da sanjaš…


Pitanje nije da li te volim, ni upit nije da li sam ja, odgovor pravi ljubav je tvoja, onu što milujem i samo želim da uvek to imam pa srcem celim pokrivam sve čase protekle bez nas, da sreća ti budem, radost i spas, za časove onda kad bila si moja i daleko, i blizu,…


Snivaš na ramenu skritih svetlosti zvezda dalekih, snivaš na sreći mirisa skinutih iz moje duše i moje kože, spavaš pred budjenje ponovnog proleća, spavaš pred vratima livada cveća onih od juče, onih za sutra, a ja te gledam, novu te gledam, mila moja. (Zagreb, 14.nov.2017) * Foto *S.K.


Gledanje lepote tvoje, lepota gledanja tvoga, govor ćutanja gde sanjaju snovi, ovog trenutka sveželjnog moga, samo je tren večnosti ljubavi i srca divnoga, najlepšeg, mirisnog, i sasvim tebe, pune najnežnog dodira tvoga. Lepota gledanja, srce govora i najnežnog dodira neostavljene istine uvek u meni, mila moja … (područje Slavonski Brod, 14.nov.2017) *Foto *S.K.


Ovaj cvet čuvaj kao putokaz ka novim susretima, ka našim htenjima i željama. A tvoje srce gde sad da smestim kad najlepšu tebe već imam sasvim, a tvoju reč divnu gde opet da čujem, ponovo, nežno, tamo gde milujem ove časove lepote ćutanja, ove minute divnih voljenja, kada već imam sve reči tvoje, one što…


Gledam zemlju svoju, Duboko u njoj teče krv moje krvi. Da, ta krv koja teče i koja je tekla, Tekla vjekovima, u starinama i danas, Ona krv prosuta iz razloga svetog. Svetog… ali prokletog. Krvi moje krv, crvena i vrela, U srži zemlje teče, a na njoj plovi jedna, Jedna jaka čežnja, čežnja roda moga….


                                              ♫  LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫                                               ♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫ Poemu radosti slušam u duši, note o tebi još kakva si bila, to…


I niko ne zna one istine Naših ćutanja na sav glas I niko ne oseća one lepote Dodira duše, niko sem nas. Paperje snova opet te zove, U okvire istine lepote ove… (Bgd, 28. okt.2017)


Nisam te tražio odavnih dana jer znao nisam, povredjen, dalek, pun one prevare i razočaranja, ja, lutalica – grešnik, kad hoda i sanja tih tužnih godina prolazio gradom gde bila jesi, a nisam to znao, najgore ne znati i neznanom nadom ići bez cilja, lutati svetom, dalekim stazama, k’o drugom planetom, tako sam sneni budan…


Ljudi bez lica, prazna vozila, duše bez zavisti lutaju gradom, niko ne pita i svako skita, senkom se krije i luta kradom, a pesme u nama svetlost nam daju, jedino one nam bole vidaju i predavne vidike otvaraju neke da pravac odrede, a travke neke leže po parku i trag odaju gde snegom smo gazili…


PISMO

Tražim te svuda i u očima neba vidim tvoj lik. Pismo sam čekao, ali ga nije bilo; voleo sam te puno, mila moja i spavao sa tvojim mislima, a onda sam video u ogledalu da sam ja vojnik. Pismo je daleko i nikad ga više neću dobiti. (za Seku Lošić, Zagreb, juli 1968)


Tvoj najdraži lik sam danas video na svodu kupole il’ zvezdanim nebom, na sunčanom danu kad radost je nova, tamo gde živim samo za tebe, gde me prekrivaš lepotom iskrenom, gde si životnom dušom jedinom samom, i uzglavlje praviš od naših snova, nedosanjanih, iskrenih, onih iznova koje si u darove meni donela. I ljubav za…