Boem

Na kamenu sivom sjedi boem stari. Poeziju piše. Prošlost opjevava. Za ljubav mu jednu prohujalu davnu i sad srce gori, duša podrhtava. Zaborava nema da ublaži tugu. Jer stara se ljubav zaboravit neda. Ona dušu pali poput vatre žive pa je onda mrzne poput santi leda. Ta velika ljubav nesretna je bila. Ostao je boem…


Ne plašim se da te neću sresti Nekoga dana držat ću te za ruku Pišući tvoje ime na nemirnom pijesku Pored mora naših želja i tihih nada Ništa ti taj dan neću kazati Ti ćeš veselo šutjeti Onako lijepo kako samo ti to znaš U mojim očima sve će ti pisati Tvoj poljubac sve će…


Prati me

Prati moju sjenu u noći dok´sve još spava dok´do jutra ima još mnogo Prati moju sjenu u noći dok´kiša pada tiho dok´još mirišu ruže Prati moju sjenu do onog ugla tamo te čekam tamo dođi


što znači glazba u njenom pogledu zabodenom u  krv moju prokletu, rastopljenu u poetična naklapanja o ljubavi, o sreći… izmaglica sjena prostrtih po mojoj zbilji guši me svojim opojnim mirisom sunca. klonulost svojih pogleda opravdavam a nemam razloga. što znači glazba u njenom pogledu? možda sjetu… ili radost… ili možda… što znači?


Probudih se jutrom u proljeće, laste  viju gnijezda,  ispod stare strehe, na brežuljku kraj stare dubove šume. Moje male, na osami seoske kuće. ———— Krv u meni drugačije kola,kao potok žubori, k*o da znade radovat se čaru proljeća. ———— Svaka pora životnog mi trena, udisajem čistog proljetnog jutra da osjetim šaputanje pirkava vjetra, i cvrkut…


Letecki baloni na neboto oformuvaat triagolnik im ja predavam svojata gordost vo zvezdena kocija ke stignat porakite sto ti gi upativ napisani se so kinesko pismo samo ti ke gi razberes ama i niv ke gi raznese ognomet za vreme na nekoja parada no ne e vazno istite ke gi vidis so saren naslov vo…


Pjege

Jedna je žirafa doktora zvala. I čim je stigao, žaliti se stala. Ne daju mi mira te strašne, tamne pjege. A toliko izbjegavam sunce i ljetne žege. Da li se neka krema napraviti može, od koje se dobiva preplanula boja kože? “Hmmm…vrlo mi je teško ispuniti želje ovakve. Mislim da se žirafe, jednostavno rađaju takve….


Pad

Slomila sam se Poput grane Padam u ponor svojih misli dubok i taman Rastvaram srce Kao padobran I letim kroz tugu svoje nutrine kojoj svjetlo ne nazirem


Se sto posakav tugjo e se sto gradev ti srusi vo edna desetina od moe trepnuvanje so mirno srce prifativ se i ostanav so prazni race ova e pestera so stravovi ne se kajam sto tolku mnogu te sakav i sto polovina mladost nepotrebno ja peplosav me plasi samo tvoeto brzo stareenje moeto zasolniste e…


Šutimo

Šutimo. U iste misli skupa smo se stisli. Ti sa mnom, a ja ipak sama. I jedno veliko “međutim” sa nama. I jedno malo “za”. I deset “protiv” nas. I šapat razuma, i tijela jasni glas. Ja i ti. Sami. U iste smo se misli, bespomoćno stisli.


Ti

Zastajao sam kao pred Križem, od tvog pogleda, zastajao sam kao pred Ikonom, od tvoje liposti. Na glavu bih ti krunu stavio, dijamantima i zlatom optočio, al* ni kruna ne bi blistala, kao name, tvoja snažna pojava. A sada ljubavni vihor sve otpuhao i slomio, srušila se ljubav vjerovanja, od početka sudba prokleta. Sad mi…


Bijeli zid…Na njemu slika njena. Gorka kava suzom začinjena. Kraj nje čaša moje tuge puna, slomljena gitara,pokidanih struna. Mrtva je tišina.Uši moje para kao što su mrtva i vremena stara, kad me sreća pratila k’o sjena, i voljena moja,mnome opčinjena… Rakijom i vinom misli opijene, i nesretna ljubav teku mi kroz vene; Ali zaborava nema…