Pišem što pišem čitam što čitam ovako hodam jer živim uz ritam sa vjerom u srcu i snovima u očima tu sam za sve,jer svima treba potpora. rijetko sebičan,nikada iskvaren- smiren jer znam da cij će biti ostvaren ne smaram već stvaram i živim za ono što zagovaram širenje sreće a ne štete drugima, jer…


Prati me

Prati moju sjenu u noći dok´sve još spava dok´do jutra ima još mnogo Prati moju sjenu u noći dok´kiša pada tiho dok´još mirišu ruže Prati moju sjenu do onog ugla tamo te čekam tamo dođi


Probudih se jutrom u proljeće, laste  viju gnijezda,  ispod stare strehe, na brežuljku kraj stare dubove šume. Moje male, na osami seoske kuće. ———— Krv u meni drugačije kola,kao potok žubori, k*o da znade radovat se čaru proljeća. ———— Svaka pora životnog mi trena, udisajem čistog proljetnog jutra da osjetim šaputanje pirkava vjetra, i cvrkut…


Letecki baloni na neboto oformuvaat triagolnik im ja predavam svojata gordost vo zvezdena kocija ke stignat porakite sto ti gi upativ napisani se so kinesko pismo samo ti ke gi razberes ama i niv ke gi raznese ognomet za vreme na nekoja parada no ne e vazno istite ke gi vidis so saren naslov vo…


Pjege

Jedna je žirafa doktora zvala. I čim je stigao, žaliti se stala. Ne daju mi mira te strašne, tamne pjege. A toliko izbjegavam sunce i ljetne žege. Da li se neka krema napraviti može, od koje se dobiva preplanula boja kože? “Hmmm…vrlo mi je teško ispuniti želje ovakve. Mislim da se žirafe, jednostavno rađaju takve….


Se sto posakav tugjo e se sto gradev ti srusi vo edna desetina od moe trepnuvanje so mirno srce prifativ se i ostanav so prazni race ova e pestera so stravovi ne se kajam sto tolku mnogu te sakav i sto polovina mladost nepotrebno ja peplosav me plasi samo tvoeto brzo stareenje moeto zasolniste e…


Šutimo

Šutimo. U iste misli skupa smo se stisli. Ti sa mnom, a ja ipak sama. I jedno veliko “međutim” sa nama. I jedno malo “za”. I deset “protiv” nas. I šapat razuma, i tijela jasni glas. Ja i ti. Sami. U iste smo se misli, bespomoćno stisli.


Ti

Zastajao sam kao pred Križem, od tvog pogleda, zastajao sam kao pred Ikonom, od tvoje liposti. Na glavu bih ti krunu stavio, dijamantima i zlatom optočio, al* ni kruna ne bi blistala, kao name, tvoja snažna pojava. A sada ljubavni vihor sve otpuhao i slomio, srušila se ljubav vjerovanja, od početka sudba prokleta. Sad mi…


Bijeli zid…Na njemu slika njena. Gorka kava suzom začinjena. Kraj nje čaša moje tuge puna, slomljena gitara,pokidanih struna. Mrtva je tišina.Uši moje para kao što su mrtva i vremena stara, kad me sreća pratila k’o sjena, i voljena moja,mnome opčinjena… Rakijom i vinom misli opijene, i nesretna ljubav teku mi kroz vene; Ali zaborava nema…


Prošetaj kroz moje srce oštrom strijelom ga probodi, i zaklopi srce šumom mednim tvojim usnama. Prošetaj se i kroz dušu ostavi joj mrvu traga, da ne pati okovana od ljubavi izigrana. I snove mi dotakni kada, da se budim jutrom nada, da mi tvoja sjena žarka bude hrana ljubavna. Još jedanput ja te molim prošetaj…


Nepoznata Si bila našoj blizini, ipak srca namah nam silno dotakla, i najtvrđem srcu pustila da proplače, Tvome licu da se ono prisjeti. Čudotvornom borbom htijenja vođena, žarom nepresušnih novih nadanja, darivala Si snagom Svoje ljubavi, Tvoga lika nikad ne zaboravi. Spavaj,spavaj,na polju rajskih cvjetova, anđela krila nek Ti bude postelja, nek Ti zvijezde prospu…


Sa obale rijeku pospano gledam, duboko udzisem ali se nedam. Tuga mi razara ranjeno srce, kao rijecno korito  bujice. Praznina srcem mojim vlada, kao i rijekom duboka voda. U tisini cujem talasa glas, pitaju se zasto nema nas. Zasto na obali dugo nas nema, zagrljeni nekad rukama objema. Odgovore ne stigoh reci, shvatila rijeka i…