Bila je poznanik mojih snova. Prolazila je svake noci . Da sam znao tko je mozda je ne bih ni pustio da udje i da stoji. Spavao bi po cijele dane samo da je duze gledam. Blatnjavim ulicama trazio te oci zelene . Svaku bih gledao ali naravno nisam je nasao. Trazio sam tako godinama…


Da li ćeš,o da li ćeš? Da li ćeš o da li ćeš?…Kad sve ovo prođe i ti budeš vjetar, ja fina prašina,da li ćeš me gnijevno rasuti po svijetu ili ćeš mnome pisati poruke po beskrajnim plažama vremena? Da li ćeš o da li ćeš?… Kad se sve ovo uznemiri pa ti budeš zemlja…


Kao isprazni duh ovo pišem I to sve predstavlja veliki simbol “ništa”   U osjećaju bezvrijednosti i melankolije   u uzaludnom traženju mira ,sklada i monotonije   U ispraznom svemiru tražiti punoću – to je ludost   Jer u ispraznim ljudskim srcima Oni imaju mjesta samo za sebe