Ja sedim sad sam na klupi života ne vidim kiše, sunce, noći i dane, i ponekad čekam zora da svane, i ponekad čekam leta u zimi da tebe donesu, ljubavi moja, pa žedan tad vode da se napijem sa izvora ljubavi i tvoje lepote, pa popnem se onda na vrhe planine i puteve gledam i…


Upij me sasvim u mirise kože, oseti me onda u porama duše, približi sudbinu isped samog mene, položi me na oltar zadovoljstva tvoga i tamo mi budi voda sa izvora da blizinu pijem kad daljina nema i tvoja da budem blizina daljine, pa ljubav nek pruži cvetne livade, one dosanjane, o nama, za nas, za…


U želji za tobom ja molim svanuća Ne znam čuvati tvoje uzdahe, Daljina me nije ništa primirila, Ne umem više pronaći snage Tebe milosnu na grudi da privijem I volim i pijem te previše nežno Samo tamo, na ležaju sudbine, Kod čekanja tvoje sreće jedine, Pa molim onda za svaki dan U mom srcu da…


Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi, rosom da umivaš umorno lice, znam da hoćeš život da živiš, pa onda pretvori trenutak takav u vreme pamćenja, moja lepotice, narosi se rosom ljubavi moje, nadživi želje i moje i tvoje, stisni me nežno u željama jakim, ljubi mene i nauči da volim isto k’o ti,…


Neću da pomeram veliku uspomenu što tebe sad zove, što tebe sad čeka, hoću da osetim najdražu promenu moga života i postojanja, da tebe nosim zvezdama sanja, novih vidika, najvećih nadanja, ti, zvezdo najsvetla moga života, od onih još nežnih vremena poznanja duše najdivnih, najlepših snova, ovde od juče, danas i sutra, još čekam ja……


Tada, travka podrhtava nežnim povetarcem onim što duše nam seća je milovana, a jedna je, sama, tamo na proplanku gde trava i nema, gde duše ne žive, a ona je jedna, plašljiva, sama, raste i boli odživi na suncu gde hlada nema, i nevid je svuda, na proplanku naših proteklih života. Tada, ja neću ubrati…


U dvorovima saznanja naših, pa i u holu onog nedorečenja, na paperju najnežnih ženskih dodira, ili u snovima, ili na javi, ja sam ti bio najdraži, pravi ljubitelj tvojih strofa ljubavi što precrnu tminu u dane pretvoriše, što dugo čekane šapate doneše, a opet, ja ne znam, u snu ili javi… Spavao sam tvoju lepotu,…


Jednom kad vidiš onu zvezdu, sa svetlošću prepunoj ljubavi, oštre jasnoće predivnih sećanja, nemire tvoje odmah izleči, i miluje oreol tvoje lepote, ljubi neljubljeno skriveno tvoje, i čuva te, pazi da niko ne zgazi tvoje reči i postojanje, pa ne ume niko tako da voli na istini skrivanoj godinama kad moja si bila, a nisi…


Kada mi dodješ crvena od želja što stid tvoje lepote skidaju i spustiš se na ležaj od trave, na postolje naših uzdaha, i telom mi želje ispuniš i ni zašta ne znaš tog trena, ni pravce odlaska ni povratka, ni ruže tvoje što divno mirišu, pa moje vidike ljubavlju zakloniš i ruke mi podatno i…