Sinoć sam, jadna ja, Sanjala tebe ponovo Kako mi grizeš usnu I kako mi stiskaš ruku I kako me pakleno gledaš I šapućeš moje ime Sinoć sam, glupa ja, Plakala zbog tebe ponovo Jer sam se setila Mirisa tvoga parfema Koji je ostao na onom duksu Koji si mi dao Sinoć sam, prazna ja, U…


Toliko ljubavi, nežne topline, toliko pažnje i razumevanja, koliko to umeš neznanom snagom sebe i glasa svoga iz duše preneti, da na trenutak pomislim da nisi stvarna…   Samo sam nekad u bajkama čitao o princezama dobrote ali iz snova… I nikada nisam, ni kao dečak, poverovao u bajke, ili u sve to, a ni…


Neću da mislim o danima onim, neću se vraćati stazama starim, k’o onda u osami, napušten, sam, ponovo ne znam i niti ne sanjam, za grešku što tebe odveo nisam, za krivnje moje godina proteklih i sreći i radosti godina nekih. Neću više juče da živim niti za neku krivicu krivim naša znanja ili neznanja…


Ona devojka najmila, plave kose, žurila koliko brzo noge je nose da traži potpise poznatih lica, da hoda istom trasom ulica tragom nekada Tina Ujevića, pa Dom Omladine i tamo žurke, pa naši susreti i naše žmurke, i ulica moja i ulica tvoja i naša … Hoću da vidim ponovo sreću da osetim davne neprošle…


Što su daleke ponekad naše bliske daljine kada to nisu snovi, kada to java jeste, kada te budan sanjam, kada mi sreća iz duše moje peva najlepše pesme, one, najlepše blizine tvoje …A onda boli pokriju reke, zalede zimske čarolije sreće, zaveju pute a reči lebde u hladnoći disanja života teškog pa opet, srećom, samo…


Koja je pesma iz moje duše kad vidim svuda, dobrote se ruše, reči ne čujem, a jesu moje, reči što samo dobrim se broje, bolni se pate, ne mogu pomoći, pa mesec da skinem, ne uspem dostići njoj na dlan svetlost ovu da stavim kao znak ljubavi, kao znak hvale, a ne uspem ništa i…


BOL

Boli me duša, daleko tvoj bol, Nije ti dobro, mene ne miluješ, Ja živet’ ne mogu kada ti boluješ, Za sebe ne znam a ne vidim tebe, Pa koja to može pomoć da ti bude, Ona pomoć prava od dalekog mene ? Da ozdravi tebe, da ublaži boli I najveći lek primi od onog što…


Zašto te sanjam, zašto te živim, odgovor ne znam, samo se divim kako si lepa, mila i slatka, duša predobra,nežna i glatka i moja si samo, to iskreno znaš. Možda ne sanjam, možda ne živim, ti zvezdu gledaš a vidiš mene, ti samo tražiš da mene i tebe radosne nadješ i ljubav nam daš. Možda…


Visoki toranj u planini stoji portir na ulazu posete broji i kad se uspnem, ljudi su stali sa platforme gledaju, svi su nam mali, daleka vozila, daleki ljudi, al’ ja samo ćutim, niko se čudi što tebe vidim na putu onom tada dalekim, tada sa bolom, a sada veselu, na putu srećnu, i pružaš mi…


Na peronu čekam minutu stotu a tmine sviraju poslednju notu one iz prošlosti zaborava zapisanu simfoniju boli i tuge u tvome životu, al’ više neće, tebe ja ne dam, sreća od sada, ja tako znam, i neka traje i neka bude, i neka dana, zore nek’ rude, i sada i posle, ovde il’ tamo, uvek…


Nisu sastanci samo radi rastanka u našim gradovima, na našim livadama, na stazama traženja naših uspomena i divnim našim rečnim obalama, sa tobom samo, uvek mi neznanoj, sa tvojom dobrotom, večno mi novom, već ljubav caruje našim stalnostima, pa onda ti kažem, istinski samo, i sastanak i rastanak, ovde il’ tamo, deo je ljubavi, java…


Ja sedim sad sam na klupi života ne vidim kiše, sunce, noći i dane, i ponekad čekam zora da svane, i ponekad čekam leta u zimi da tebe donesu, ljubavi moja, pa žedan tad vode da se napijem sa izvora ljubavi i tvoje lepote, pa popnem se onda na vrhe planine i puteve gledam i…


Upij me sasvim u mirise kože, oseti me onda u porama duše, približi sudbinu isped samog mene, položi me na oltar zadovoljstva tvoga i tamo mi budi voda sa izvora da blizinu pijem kad daljina nema i tvoja da budem blizina daljine, pa ljubav nek pruži cvetne livade, one dosanjane, o nama, za nas, za…


U želji za tobom ja molim svanuća Ne znam čuvati tvoje uzdahe, Daljina me nije ništa primirila, Ne umem više pronaći snage Tebe milosnu na grudi da privijem I volim i pijem te previše nežno Samo tamo, na ležaju sudbine, Kod čekanja tvoje sreće jedine, Pa molim onda za svaki dan U mom srcu da…


Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi, rosom da umivaš umorno lice, znam da hoćeš život da živiš, pa onda pretvori trenutak takav u vreme pamćenja, moja lepotice, narosi se rosom ljubavi moje, nadživi želje i moje i tvoje, stisni me nežno u željama jakim, ljubi mene i nauči da volim isto k’o ti,…


Neću da pomeram veliku uspomenu što tebe sad zove, što tebe sad čeka, hoću da osetim najdražu promenu moga života i postojanja, da tebe nosim zvezdama sanja, novih vidika, najvećih nadanja, ti, zvezdo najsvetla moga života, od onih još nežnih vremena poznanja duše najdivnih, najlepših snova, ovde od juče, danas i sutra, još čekam ja……


Tada, travka podrhtava nežnim povetarcem onim što duše nam seća je milovana, a jedna je, sama, tamo na proplanku gde trava i nema, gde duše ne žive, a ona je jedna, plašljiva, sama, raste i boli odživi na suncu gde hlada nema, i nevid je svuda, na proplanku naših proteklih života. Tada, ja neću ubrati…


U dvorovima saznanja naših, pa i u holu onog nedorečenja, na paperju najnežnih ženskih dodira, ili u snovima, ili na javi, ja sam ti bio najdraži, pravi ljubitelj tvojih strofa ljubavi što precrnu tminu u dane pretvoriše, što dugo čekane šapate doneše, a opet, ja ne znam, u snu ili javi… Spavao sam tvoju lepotu,…


Jednom kad vidiš onu zvezdu, sa svetlošću prepunoj ljubavi, oštre jasnoće predivnih sećanja, nemire tvoje odmah izleči, i miluje oreol tvoje lepote, ljubi neljubljeno skriveno tvoje, i čuva te, pazi da niko ne zgazi tvoje reči i postojanje, pa ne ume niko tako da voli na istini skrivanoj godinama kad moja si bila, a nisi…


Kada mi dodješ crvena od želja što stid tvoje lepote skidaju i spustiš se na ležaj od trave, na postolje naših uzdaha, i telom mi želje ispuniš i ni zašta ne znaš tog trena, ni pravce odlaska ni povratka, ni ruže tvoje što divno mirišu, pa moje vidike ljubavlju zakloniš i ruke mi podatno i…