Još čujem ritam disanja tvoga predatog tajni, lepoti našoj, i poemu ljubavi notama ispevanoj o novom saznanju, o novim pesmama sa okolnih procvalih drveća bagrema, i divnih mirisnih livada života, onda … A pesme divne iz tvoje duše, uzdahe najlepšeg novog saznanja, veoma volim, razumem, sanjam, shvatam k’o srnu neku ranjene duše što ovde se…


Ne daj me onima što vode me putem ugaslih zvezda, k’o najgoreg tata, psuju i viču, vezanog tuku, ranjene duše oni me vuku kriv bez krivice, ja ništa ne znam, zašto svi prolaze, ne zatvore vrata, a presudu imam, o tebi da brinem, tebe da volim, o tebi sanjam, niko ne čita ono što imam,…


◘    SVE MOJE BOLI KOJE SI TI UPILA POMAŽUĆI MENI NEKA SE MENI VRATE NEKA TEBE NE PRATE NEKA SI SREĆNA OSLOBODJENA I RADOSNA I SAMO TAKO BIĆU SA TOBOM I JA SREĆAN NAJZAD KAO I PRE KAO I UVEK KAO I CELOG ŽIVOTA…    ◘ Jednom sam te tražio i bila si tu sva lepa…


Kajem se što onih predavnih dana ja nisam te odveo, ukrao, silio, nosio, ubedio, molio, poveo, uzeo, da promenimo još onda živote naše, da još tada budemo naša dobrota, zajedna razumevanju svih tema duše, saglasno govornih reči istog momenta, da bića naša od tada ne pate, da krivi ljudi tebe ne prate, i zato žalim…


Gde je nestala devojka plave kose proteklih predavnih radosti duša i sećanja koja ne prolaze, koja ne nose nikakvi zaboravi vremenskih zona, i dugo vremena nisam ni sanjao, predugo proteklog nisam ni znao, da voljeno plavetno bila je ona, dobra plavooka, andjela duše, ona je najzad, na kraju ćutnji, moja je ona. Dokaz je vreme…


A ja, pritisnut željama da ti pomognem ne dam se silama, neću da potonem, vrata se trudim, zatvorit hoću, neću ni promaju niti hladnoću, te slane suze s Mrtvoga mora nek’ su drugima svenoćna mora a nikako tebi, bolna mi dušo, ne dam da bude bilo ko uš’o, da promajom smeta, ranjena srno, očiju mojih…


ZNACI

Gde su nestali znaci daleki mladosti naše, prašnjavih staza, dodira duša, kad ljudi neki nisu nam dali, nisu nas znali, nikakvu viziju nikada imali a mi prijatelji bili smo sreće, skrivenu ljubav neznano čuvali od tada do posle, do sutra, preksutra, pa sve do danas kad smo saznali, i sve znake naše iz duše izneli…


Bio sam uporan, po bespuću hodao i najzad umoran do tornja stigao da tebe andjela napokon vidim, poljubi me nežno, pomoć ti tražim baš sada za ruku pruženu vapim… Al’ sreće nemam, zatvoren ulaz, ne rade vikendom, ne mogu gore, kako da tebe pogledom dozovem, i umoran, bolan, izlaz da nadjem… I onda tek vidim…


Nisam te našao u prostoru našem Da rane mi vidaš i utehu pružiš, Težine skineš i nežno me držiš, Veoma trebam lepu reč tvoju, Vodu da utopim svu tugu svoju, A nemam koga do tebe samu, Ljubavi moja, razbij mi tamu, Zato sam hodao, našao nisam, Niti u snima, niti na javi, A znam da…


Kao da nisam U onim davnim pogledima tvoje radosti, U šetnjama stazama bespuća naših lutanja, U rečima najlepšim iz tvoje duše, U tebi kao najdražem milom prijatelju, Kao da nisam unutar davnih sanja Ja video ljubav. Kao da nisam Na opranim pločnicima naših noći, U osmehu tvoje lepote što budi, U preglasnom domu svih onih…


Nisam te se nagledao pa iako predivnu tebe dosta poznam još uvek nisam, još uvek ne znam, koliko je veliki tvoj zagrljaj duše, nemerljive vesele tvoje te reči, k’o ruža iz bašte što večno miriše tako sad tonove odjeka slušam i ovu tišinu slatko naruše glasni dodiri tihih pogleda, onih što traže odavno tebe, mila…


Sve one noći pretvorili smo u dane da dobro vidimo protekle snove one snivane naše mladosti što donose svetlo ovoj srećnoj radosti u okvirima skinute davnine sećanja kada znam da ne znam osećaje svoje iskazati nekako na dodiru duše, sa tobom najlepše, sa tobom najdivne, mila moja. I pogledaj sada, opet je ovde onaj tvoj…


U tebi su sve slike moje mladosti, najlepša čežnjo života moga, a oči tvoje, biseri plave radosti pogledom prenose sve dodire duše, i vidim onda skice života tvoga, sve boli, nade, lutanja, traženja, susrete tvoje, sve moje i naše, na neznanim mestima poznatih želja, naš hol života i ulice snene, pod svetlošću sunca, kristalima snega,…