Strast će moja na videlo izaći, I nemirne duše, svoj mir će pronaći. Sve što nudim, ljubav jeste, Usamljeni, sada gde ste? Zlo je dobro i dobro je zlo, Kad’ ćete već jednom shvatiti to? Srca što kucaju, celina su jedna I duša grešna i duša čedna. Životom ovim plutaj niz reku, Jer tada rane…


  Hej, Poželjela sam da te vidim Samo to I ništa više Jedan trenutak tvog života Mali osmijeh I ništa više Onako u prolazu Zastali korak Skriveni pogled     Pitam se želimo li isto I koliko smo daleko od ovog života Isprepleteni, a zapetljani u druge ljubavi I znam da nećemo se sresti Sada…


  Možeš li me voljeti Tako nesavršenu Tako meku Tako nježnu u voljenju tebe     Možeš li voljeti moje ruke Koje žude grliti tebe Moje usne ljubiti tebe Moju kosu što miriše na čežnju     Možeš li voljeti mene tako običnu Neobičnih očiju U kojima se zrcale snovi Odsanjani za nas dvoje


  Još ponekad u mislima svratim tebi Zagrlim te Pogledam u oči Tiho šapnem Volim te Želim te I pustim da me poljubiš     Još ponekad stvaram sjećanja o nama I o svemu što je moglo biti I što smo mogli biti mi Teško mi je Ali volim tragove tvoje ljubavi na sebi


  Nudim ti ljubav Bezvremensku Bestežinsku Besprostornu Lišenu života koje smo stekli Ljudi koje smo sreli Ljubavi koje smo dali   Nudim ti ljubav Bez trajanja Bez varanja Bez laganja Samo ljubav zbog ljubavi same   Nudim ti ljubav Samo ljubav I nas u ljubavi      


  Zagrli me jednom, I nikada više Poljubi me jednom, I nikada više     I nikada više Ne zovi me svojom I nikada više Baš nikada više Ne poželi više Od ovoga što sam sada     Još uvijek držim uzde svoje boli I sve u meni što se trga I sve u meni…


  Večeras sam sapeta u okove samoće U teške riječi zarobljena Tužna sama ogoljena   Voljela bih biti morska pjena Da ti jutrom ljubim usne Slana nježna zaljubljena   Da se stopim s tvojim dahom Između uzdaha i sjena Tiho sjetno bezvremeno   Samo ti i ja San i morska pjena


I nisam bila iskrena Prema sebi Kad rekoh – Čestitam A srce se raspršilo u komadiće Iz srca – rekoh A srce je vrištalo od boli I ja koja sam plemenita i mudra Tu sam pod tvojim nogama Tako ranjiva Tako krhka Tako ljubavna Tako smrtna   Stvorena da izgorim u čežnji  


Da kleknem? Nepotrebno. Ispričat ću ti s nogu samo. Da sjednem? Još gore, Eh, da se fizički umore…   Zaboravih se, istina, Zaboravih se tri puta, A zaboravljati Njega Nije li gore od svega?   Smetem se svako malo Jer mi nikako nije bilo stalo Jer nisam ja za vjerovanje I slično… nedorečeno stanje.  …


Besciljni su, dragi, moji putovi, Prljavi su pločnici, prazni uglovi, I ruglo je moja mašta, Jad mi pogled dok ponavljam Da nemam snove. A oni gore I bole. U cik zore. Krletka je, dragi, moj dom Umorni su sati, zatočeni dani I naivnost je moja utjeha Gorčina mi majsko vino dok uvidjam Da nismo sad….


Do savršenstva me oblikovaše ruke tvoje, Klizeći podatno tijelom mojim, kao kipareve ruke kroz glinu, Predajući se svakome detalju, ne bi li išta propustile, Znalački prelazeći njima mnome, znadeš svaku moju slabu točku, Pretvarajuć’ je u glazbu tijela, glazbu ljubavi…


U tvome kutu svemira je ljepše, Znaš preobraziti tamu u svjetlost, Nacrtati mi osmijeh iz jednog poteza, Korov koji raste u meni pretvoriti u cvijeće, Obuzdavaš moje demone jednom riječju, Ali nisi gospodar moje duše, niti si uzimaš to pravo, Jer nakon svega pustaš me, ne tražeći ništa zauzvrat.


Negdje između sna i jave, čuše je. Čuše njen urlik, njeno zavijanje – poziv. Ćutiše oni njenu bol, grozomornu bol,  Prolaziše im kroz tijela kao da je njihova, U naletima grčevitim, Stežuć’ im se oko srca,  poput užarenih obruča. Sad već potpuno budni, ujediniše se, Stavivši svoja srca uz njeno – postadoše jedno, Bol se…


Ne zaboravi, Da ljubav je jezik kojime govore svi, samo su ga neki zaboravili. Taj jezik znadeš od kada postojiš Ti.  Iskazati na mnoge načine ga možeš , on kroz malu gestu učiniti mnogo hoće. Taj jezik zaboravit’ nikad nemoj , taj jezik sudit’ ne zna. Zato govori jezikom ljubavi i biti ćeš voljen i…


Da li ćeš,o da li ćeš? Da li ćeš o da li ćeš?…Kad sve ovo prođe i ti budeš vjetar, ja fina prašina,da li ćeš me gnijevno rasuti po svijetu ili ćeš mnome pisati poruke po beskrajnim plažama vremena? Da li ćeš o da li ćeš?… Kad se sve ovo uznemiri pa ti budeš zemlja…


Jednom su me pitali, Zašto plačeš još za njim? Što su ti vaši dani dali? Sretna si samo u danima manjim… Nisu znali našu priču. Na pretek su zaključili, Da usne naše odavno izmiču, Da smo se previše izmučili. I sad opet sjetim se nas, Pa se pitam dal’ je moglo drukčije. Dala bih sve…


Sunce bijaše na zalasku, a grad u ljetnom raspoloženju – bezbrižnom i lakom. Svirao je gitaru. Sretoše nam se pogledi i za tren uronismo sa znatiželjom jedno drugome u dušu, njegova plavetnilo neba i mora, moja zemljana i rahla, čekajući pljusak. Nastade u toj znatiželji dug i jednako kratak poljubac očima, pljusak, uz zvuke milozvučne…


Volim more kad je ludo, kad je mirno, Sva idila i nostalgija me vuče, čas mirno, čas olujno. Osjećam se kao more, Moje srce burno, Mirno i nježno poput svoda nedostižnog. Pratim te valove, toliko svega U jednoj duši, u tihoj nostalgiji Kad stigne bura I odnesu je vali…


Maštam, stvaram, sanjarim… u snove svoje me dozivaš da stvaramo zajedno umetnost. Maštam, stvaram, sanjarim… otrov svoj ti ubrizgavam a tako ti prija… …da stvaramo zajedno umetnost. Maštam, stvaram, sanjarim… prijaš mi kao pogled na dugu, prijam ti kao prvi uzah toksične supstance koju toliko voliš da unosiš u sebe. Maštam, stvaram, sanjarim… da ćemo…


I nije se rodio onaj tko ju je spoznao.   Taktičko omamljivanje. Usvojenost postupaka, sama kritičnost prema kojoj lebdimo.   I nošeni i prožeti njome. Svaka osobnost ovog svijeta priznat će to.   Da svaka istina po svojoj biti je voljena. Kao i svako Ti. Kao i svako Ja.   Zbog istinitosti same istine, ona…


Put…

Prvo bih sebe darivao Tebi, A onda, rado, i Tebe sebi… Pa bismo onda zajedno išli Tamo gde nikad kročili ne bi…   Nogu pred nogu, Ruku pod ruku, Uživali bi mi u putu…   A katkada bi zagrljeni, Na travu pokraj puta seli, Sunčanim danom opijeni.   I kad nas ljubav silna okrepi, Išli…


Dok me gledaš tim krupnim očima Ja ne mogu da spavam noćima Smiješ mi se i posprdavaš Ja se pitam od pakosti kako spavaš? Ne cijeniš me nimalo Ti ohola budalo Džaba tebi visina i stas Ljubavi i dobrote ti ne čuješ glas Na kraju ti si ohola i zla Zato bježi jer sve nas…