Teško je naslikati kišu, Pogoditi koje je boje: Možda je zelena kao trava, Možda je siva kao miš, Možda je bijela kao mlijeko, Možda je žuta kao sunce, Možda je plava kao nebo, Možda je šarena kao duga iznad vrta… Zato je neko dijete visoko od zemlje do neba Povuklo od duge šarenih boja…


U čulu vidim pesmu i istinu i čujem slutnju kako trepti sjajno, neodlučno i cepa dimenziju sveta koju udišem pesmom. Treperi mir neobjašnjene ljubavi i vreme stane u trenu kada izdahnem svežinu reči i njenog imena. Apstraktna krv iz dlana i obećanje pomirenja potekli su u jednom uzburkanom talasu koji u neukrotivoj snazi ispisuje nove…